Јована Петровић, рођена Јовановић – рођена 1984.године у Ужицу, 2006.год. дипломирала на Вишој школи ликовних и примењених уметности, тренутно апсолвент на Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију одсек иконопис у класи професора Тодора Митровића. Излагала на више групних изложби и учествовала на више ликовних колонија. Осликала иконостас за цркву Светог Пантелејмона у селу Мијајловац код Трстеника.
Икона ( слика, образ, представа) је слика на дрвету, платну или зиду са ликом Исуса Христа, Богородице, других светитеља, анђела или других догађаја везаних за историју цркве и Свето писмо. Присутне су у свим православним домовима и православним храмовим, где се постављају на иконостасе и зидове.
СРПСКЕ ИКОНЕ
Најстарије иконе из Рашке су нестале и о њима немамо чак ни писмених трагова у писаним изворима и најстарије очуване иконе су фреске из Студенице (1208. – 1209. године). Касније се појављују и сликарске радионице 13. века. Сава Немањић је иконе набављао у Солуну. Немањићи су подстицали уметност и били су велики ктитори који су потстакли култ Св. Симеона и Св. Саве његовог сина. Радећи у Србији или у српском приморју на начин „pctores greci“ домаћи мајстори су се прославили као уметници који могу да сликају на грчки начин са текстовима на Грчком и примали су разне стилске поуке. Краљ Милутин (1282. – 1321.)је био велики поборник културе и уметности и упућивао је молитве Св. Симеону и Св. Сави а за њега су радили велики и вешти сликари из дворске радионице Михајло и Евтихије, док су за феудалну властелу тога времена радили мање познати али исто тако тражени мајстори за њихов укус.Крајем 14. и 15. века нестале су једна за другом феудалне државе Балкана и дворови феудалаца који су подстицали уметност и културу. У 14. веку Турска је испољила извесну толеранцију према хришћанском свету и у 16. веку је обнову споменика доживела Света гора а затим и Пећка патријаршија. Највећи сликар после 1557. године био је печки сликар Лонгин који се и потписивао на иконама које је радио и на његовим делима су учили други сликари икона. У другој половини 16. века раило је још неколико великих мајстора и међу јима на пример Георгије „крстар“, после зоограф Георгије Митрофановић, Козма и други.[3]
Дуги и плодни период на стварању икона са религиозном тематиком и темама из 12. века до 17. века претворен је током 18. века у неуспеле покушаје да се измире са Европским утицајима у уметности.
Бавимо се сликањем свих врста православних икона у византијском стилу. Сликање славских икона: Св. Ђорђе, Св.Никола, Св. Јован, Св. Илија, Св. Петка, Св. Сава, Св. Симеон, Св. Архиђакон Стефан, Архангел Михаило, Св. Стефан Дечански, Св. Алимпије Столпник, Св. Киријак Отшелник, Св.Козма и Дамјан, Св. Лука, Св. Апостоли Петар и Павле...
Сликање црквених празника : Божић, Цвети, Благовести, Преображење, Сретење, Силазак у ад, Мироносице ...
Сликање других православних сцена: Света лоза Немањића, Косовска битка, Тајна вечера, Распеће, Богородица на престолу, Нерукотворени образ...
Калиграфско писање текстова по договору , химне љубави, молитве, псалми, делови Новог Завета...
Бавимо се позлатом ореола икона или целе иконе по договору
БИЉАНА БУДРОВАЦ
Tel +381 64 800 8924
E-mail: biljanabudrovac@gmail.com
ЈОВАНА ПЕТРОВИЋ
Tel +381 65 2777 299
E-mail: jovana.agape@gmail.com
1.Који стилови православних икона постоје?
- Византијски стил, коптски, руски, барокни, нови стилови...
2.Начин израде византијске иконе?
-За сликање икона се користи јајчана темпера - сликарска боја где је везиво жуманце кокошијег јајета. Сликање бојама справљеним од жуманце Правота је врло старо. Скоро све иконе средњег века сликане су јајчаном темпером. Јајчана темпера је врло постојана што је главни разлог да су иконе старе и хиљаду година даннас у добром стању. Јајчана темпера се састоји из два дела: везива и пигмента. Пигмент је прах минералног или синтетичког порекла који сликарској боји даје одређену обојеност
3.На којој подлози се сликају иконе?
-На сувој дасци, обично липовој
4.Да ли постоје званично прописана правила сликања православних икона?
-У Православној Цркви постоје одређени канони ( правила) иконописања којих се придржава сваки иконописац. Правила нису званично прописана већ се преносе генерацијама са мајстора на ученика. Основно непрописано правило је да се икона ради по обрасцу (предлошку) неке старије иконе ( која је опште прихваћени образац). Сликање икона наравно не мора увек бити по предлошку, већ по опису из нпр. "Охридског пролога" или и самог Светог Писма, али то наравно зависи од вештине, знања и образовања самог уметника.
5.Злато као материјал на икони?
-Злато као материјал је симбол Истине јер је и зато као и Истина увек исто, никада се не мења ( Реч "истина" настала је од речи "исто"). Сијање злата симболизује Божију нестворену Светлост.
WEB DIZAJN
web
dizajn kLODOVIK |